Прошло је годину дана откако је, 30. октобра 2015. године, преминуо уважени проф. др Раде Иванковић, познати научни радник и предсједник Управног одбора Универзитета у Источном Сарајеву.
Био је професор многих генерација студената које су га уважавале и вољеле. Студенти ће га памтити по несебичном разумијевању и сусретљивошћу којима је стицао ауторитет професора и педагога. Колеге су га поштовале јер је његовао академске норме и чувао достојанство науке.
Професор Раде Иванковић био је пријатељ Универзитета и безрезервно је давао свој допринос у изградњи, развоју и очувању академских вриједности.
Током своје академске каријере дуге 37 година, обављао је низ значајних академских и јавних функција.
Проф. др Раде Иванковић рођен је 21. новембра 1947. године у Врпољу, општина Требиње. Основну школу завршио је у Љубомиру, а средњу Економску школу у Требињу 1966. године. Дипломирао је на Економском факултету у Осијеку 1970. године, а магистарску тезу одбранио је на Економском факултету у Сарајеву 1975. године.
Докторску дисертацију под насловом „Економски ефекти инвестирања“ одбранио је 1998. године на Економском факултету у Подгорици.
У звање доцента изабран је 1999. године на Факултету за производњу и менаџмент Требиње, Универзитета у Српском Сарајеву, на предметима Инжењерска економија и Основе маркетинга. За ванредног професора на поменутом Факултету изабран је 2005. године.
На основу Одлуке Сената Универзитета у Источном Сарајеву у звање редовног професора, за ужу научну област Маркетинг, изабран је 25. новембра 2010.године.
Од 2010. године био је редовни члан Међународне менаџерске академије у Новом Саду.
Осим функције предсједника Управног одбора Универзитета у Источном Сарајеву, коју је обављао од 13. новембра 2013. године, учествовао је у наставном процесу у оквиру основних и постдипломских студија на Факултету за производњу и менаџмент у Требињу, Економском и Филозофском факултету у Палама, Електротехничком и Машинском факултету, као и Музичкој академији у Источном Сарајеву.
Био је дугогодишњи професор Факултета за производњу и менаџмент Универзитета у Источном Сарајеву, као и декан ове установе.
Оставио је неизбрисив траг у „Индустрији алата“ Требиње гдје је радио као директор радне заједнице заједничких послова, „Електропривреди Републике Српске“ гдје је обављао функцију помоћника директора за сарадњу са Владом Републике Српске, а потом као водећи економиста у „Електро-Херцеговини“.
Маркетингу, као одабраној научној области, посветио је посебну пажњу. Иза себе је оставио бројне уџбенике, као и научно-истраживачке радове које је објавио на познатим међународним и домаћим конференцијама и часописима.
Иза њега је остала његова породица, двије кћерке и унуци.
